РЕЛИГИЈА И ВЕРСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У УСТАВИМА КОМПАРАТИВНО, С ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ПРЕДЛОГЕ ЗА НОВИ УСТАВ СРБИЈЕ
##plugins.pubIds.doi.readerDisplayName##:
https://doi.org/10.54561/prj0101125kКључне речи:
religion, religious communities, relevant constitutions, political parties, ex-socialist states, above-average protection, DS, DSS, Liberal partyСажетак
Време доношења новог устава Србије, од 2000. до 2006. год., дало је довољно времена да се овом запостављеном питању уставно-правне регулативе посвети потребна пажња и то из више разлога. Прво, због саме садржине различитих предлога за доношење устава, друго, због уочавања постојања и анализирања разлога разлика о тим питањима између различитих предлога и на крају, али у ствари пре свега како се та питања уређују у компаративно релевантним државама. Анализа је показала да сва три јавно изложена предлога за нови устав Србије која за разлику од осталих садрже одредбе о религији и верским заједницама то чине квантитативно и квалитативно шире од релевантних компаративних узора. Више од тога они садрже и ретко познате институте као што су гаранција за обављање социјалних и добротворних послова. Ово се нарочито односи на предлог партије Либерала која је предвидела чак обавезу државе да узима у обзир религијска уверења и да одржава примерне односе са верским заједницама.
